Vodič kroz samostalnu ishranu

Pitanje koje prodje kroz glavu svakog roditelja je, kako naučiti dete da jede samo, i kada je pravo vreme za to.

Za ova pitanja ne postoji jedinstvena formula jer je svako dete je drugačije.

Samostalna ishrana počinje hranom za prstiće, i za one koji su propustili, ove teme smo se detaljnije dotakli u OVOM tekstu. Ukratko: Dete u ovu fazu ulazi u periodu 7-11 meseci, i tada primećujete da prvo počinje da zahvata hranu šakom, a lagano kako odrasta i vežba, hranu počinje da hvata sa prstićima. S vremenom sve što hvata je sve sitnije i sitnije kako se poboljšava koordinacija pokreta. Naravno, hvatanje prstićima treba i da vežbate sa detetom tako što ćete mu demonstrirati kako treba. Nemojte da odustajete sve dok dete hranu ne uhvati sa kažiprstom i palcem.

Sledeće je ishrana kašikicom. Za ovu fazu budite spremni da ribate zidove i pod, jer tamo će većina hrane završiti. Imajte strpljenja, to je ono što je najbitnije. Treba im vremena da hranu zahvate, pa nakon toga još i da se koordinisano potrefe usta sa tom, njima velikom kašikom. Za ovaj korak deca su spremna onog trenutka kada počnu da vam otimaju kašiku iz ruke, to je otprilike oko njihove prve godine. Tada, dajte jednu kašičicu detetu, čisto da umače u tanjir i da vežba dok je vi hranite. Do nekog 18og meseca dete bi trebalo da nauči samo da zahvati kašicu kašičicom. Moja preporuka za ovu fazu su kašice. Ja sam sa Lanom radila vežbe kako da pogodi usta, a konkretno za ovu vežbu kuvala sam makarone. Sa bebećom viljuškom, koja je više kašika nego viljuška, nabodem makaron i dam joj je u ruku da ona sama uzme zalogaj. Do neke druge godine dete bi trebalo samo da se hrani sa kašičicom.

Viljuška je poslednjia faza u samostalnom hranjenju. Ova faza nailazi kasnije, ipak dete treba biti vešto da drži viljušku i da zna da nabode hranu. Ovu fazu možda da započnete sa nekim mekim grilovanim povrćem, kao što su kockice krompira, bundeve, tikvice i slično.

U samostalnoj ishrani bitno je da dete ima činijicu ispred sebe. Napravite pravi izbor što se tiče tih činijica, i moja preporuka su one koje imaju gumirano dno, kako bi sprečili klizanje po stolu, što smo naučili na teži način. Takođe nemojte da stavljate previše hrane u tanjir, jer će u većini slučajeva sve završiti na podu.

Srećno!